Navigation

• •

Operativni sistem je program koji upravlja hardverom i softverom računara za korisnika. Operativni sistemi su prvobitno projektovani tako da obavljaju hardverske zadatke koji se ponavljaju, što se uglavnom odnosilo na upravljanje datotekama, izvršavanje programa i primanje komandi od korisnika. Sa operativnim sistemom ostvarujete interakciju kroz korisni?ki interjejs, koji operativnom sistemu omogućuje da primi i protumači instrukcije koje je poslao korisnik. Treba samo da pošaljete naredbu operativnom sistemu da obavi zadatak, kao što je čitanje datoteke ili štampanje dokumenta. Korisnički interfejs operativnog sistema može biti tako jednostavan, kao što je unošenje komandi u liniji, ili tako složen, kao što je odabiranje menija i ikona na radnoj površini.

Operativni sistem takođe upravlja namenskim programima. Da biste obavljali različite zadatke, kao što je ureživanje dokumenata ili vršenje proračuna, potrebne su vam specifične softverske aplikacije. Editor je primer softverske aplikacije koja vam omogućuje da uređujete dokument pravljenjem izmena i dodavanjem novog teksta. Sam editor je program koji se sastoji od instrukcija koje računar treba da izvrši. Da bi se koristio, program se prvo mora učitati u memoriju računara i onda se njegove instrukcije izvršavaju. Operativni sistem kontroliše učitavanje i izvršavanje svih programa, uključujući sve softverske aplikacije. Kada poželite da koristite editor, jednostavno naložite operativnom sistemu da učita aplikaciju editora i da je izvrši.

Upravljanje datotekama, upravljanje programima i interakcija sa korisnikom predstavljaju tradicionalne mogućnosti zajedničke za sve operativne sisteme. Linux, kao i sve verzije Unixa, dodaje još dve mogućnosti. Linux je višekorisnički sistem koji ima mogučnost višeprocesne obrade (engl. muliitasking system), odnosno može da obavlja više zadataka istovremeno. Dok se jedan zadatak izvršava, možete da radite na drugom. Na primer, možete da menjate datoteku dok se druga datoteka štampa. Ne morate da čekate da se završi štampanje druge datoteke da biste uređivali prvu. Budući da je Linux tiišekorisnički sistem, nekoliko korisnika se mogu prijaviti na sistem u isto vreme, pri čemu svaki ostvaruje interakciju sa sistemom preko sopstvenog terminala.

Kao verzija Unixa, Linux deli fleksibilnost tog sistema; fleksibilnost koja vuče korene u istraživačkim počecima Unixa. Unix sistem, koji je Ken Thompson razvio u AT&T Bell laboratorijama kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka, obuhvatio je mnoga nova razvojna dostignuća u projektovanju operativnih sistema. Prvobitno, Unix je projektovan kao operativni sistem za istraživače. Jedan od glavnih ciljeva bio je da se napravi sistem koji bi podržavao njihove promenljive zahteve. Da bi se ovo postiglo, Thompson je morao da oblikuje sistem koji bi mogao da izlazi na kraj sa mnogo različitih vrsta zadataka. Fleksibilnost je postala važnija od efikasnosti hardvera. Kao i ostale verzije Unixa, Linux ima tu prednost da je u stanju da se nosi sa mnoštvom zadataka sa kojima bi se bilo koji korisnik mogao suočiti. Korisnik nije osuđen na ograničene i krute interakcije sa operativnim sistemom. Umesto toga, operativni sistem se posmatra kao skup visoko efikasnih alatki koje su korisniku stavljene na raspolaganje. Ova filozofija orijentisana na korisnika zna?i da sistem možete da konfigurišete i programirate tako da zadovolji vaše specifične potrebe. U slučaju Linuxa. operativni sistem postaje operativno okruženje.