Navigation

• •

Kao i Unix, Linux se uopšteno može podeliti na tri glavne komponente: jezgro, okruženje i strukturu datoteka.

Jezgro je osnovni program koji izvršava programe i upravlja hardverskim uređajima, kao što su diskovi i štampači.

Okruženje obezbeđuje korisnički interfejs. Ono prima komande od korisnika i šalje te komande jezgru na izvršavanje.

Struktura datoteka određuje način na koji se datoteke čuvaju na uređaju za skladištenje, kao što je disk. Datoteke se organizuju u direktorijume. Svaki direktorijum može da sadrži bilo koji broj poddirektorij uma, od kojih svaki može da sadrži i datoteke. Jezgro, okruženje i struktura datoteka zajedno čine osnovnu strukturu operativnog sistema. Sa ove tri komponente možete da izvršavate programe, upravljate datotekama i ostvarujete interakciju sa sistemom.

Okruženje obezbeđuje interfejs između jezgra i korisnika. Ono se može opisati kao tumač zahteva. Takav interfejs interpretira komande koje je uneo korisnik i šalje ih jezgru. Linux pruža nekoliko vrsta okruženja: radne površine, module za upravljanje prozorima i ljuske za tekstualno zadavanje komandi. Svaki korisnik na Linux sistemu ima svoj sopstveni korisnički interfejs. Korisnici mogu da oblikuju svoja okruženja prema svojim posebnim potrebama, bilo da su to ljuske, moduli za upravljanje prozorima ili radne površine. U ovom smislu, za korisnika operativni sistem funkcioniše više kao operativno okruženje, koje korisnik može da kontroliše.

Kod Linuxa su datoteke organizovane u direktorijume, kao kod Windowsa. Celokupan Linuxov sistem datoteka jeste jedan veliki skup međusobno povezanih direktorijuma, od kojih svaki sadrži datoteke. Neki od direktorijuma su standardni direktorijurni rezervi sani za sistemske potrebe. Možete da pravite sopstvene direktorijurne za sopstvene datoteke, kao i da lako premeštate datoteke iz jednog direktorijuma u drugi. Možete čak i da premeštate cele direktorijume i da deli te direktorijurne i datoteke sa drugim korisnicima na vašem sistemu. Kod Linuxa takođe možete da postavljate dozvole pristupa nad direktorijumima i datotekama, omogućujući drugima da im pristupe ili ograničavajući pristup tako da im samo vi možete pristupiti. Direktorijurni svakog korisnika su, u osnovi, povezani sa direktorijumima drugih korisnika. Direktorijurni su uređeni u hijerarhijsku strukturu stabla, čiji je početak koreni direktorij um. Svi drugi direktorijumi su, na kraju, izvedeni iz ovog prvog, korenog direktorijuma.

Sa okruženjima KOE (K Desktop Environment) i GNOME (GNU Network Object Model Environment) Linux sada ima potpuno integrisan GUI interfejs. Sve svoje Linux operacije možete u celosti da obavite sa bilo kog od ova dva interfejsa. KOE i GNOME su potpuno operativne radne površine koje podržavaju operacije prevlačenja i spuštanja, omogućujući vam da prevlači te ikone na vašu radnu površinu i da postavljate sopstvene menije u panelu Applications. Oba se oslanjaju na pozadinski X Window System, što znači da dokle god su oba instalirana na vašem sistemu, aplikacije sa jedne radne površine mogu se izvršavati na drugoj. GNOME i KOE veb lokacije su naročito korisne u pogledu dokumentacije, novosti i dodatnog softvera za ove radne površine koji možete da preuzmete. Obe radne površine mogu da izvršavaju bilo koji X Window System program, kao i bilo koji kursorski program, kao što su Emacs i Vi, koji su projektovani da rade u okruženju ljuske. U isto vreme, ogroman broj aplikacija pisan je upravo za ove radne površine i uključen je u odgovarajuće distribucije. K Desktop ima potpun skup Internet alatki, uz editore i grafičke, multimedijalne i sistemske aplikacije. GNOME ima nešto manje aplikacija, ali velik broj je trenutno u upotrebi.

Njihove veb lokacije na adresama www.gnome.org i www.kde.org u vezi sa novim aplikacijama. Izdavanje novih verzija podrazumeva dodavanje novog softvera.